Крагујевац уводи обавештења о изменама просторних планова
Крагујевац постаје први град који ће подићи транспарентност израде локалних просторних и урбанистичких планова, где ће грађани и привреда моћи у реалном времену да добијају обавештења када се покрене иницијатива за измену било ког планског документа. То ће процес урбанистичког планирања учинити знатно ефикаснијим, а сви заинтересовани имаће могућност да правовремено реагују и утичу на одлуке о изградњи у свом граду.
Развијање нове платформе путем које ће се грађани алармирати када дође до нових планова изградње стамбених простора, привредних објеката и других садржаја у њиховом крају, најављено је данас на потписивању меморандума о сарадњи између Града Крагујевца и НАЛЕД-а на пројекту „Глас грађана у урбанистичком планирању“, који финансира Силп фонд Шведске агенције за међународну сарадњу (Сида). Градоначелник Крагујевца Никола Дашић потврдио је, овом приликом, да ће платформа бити главно место за размену информација између грађана и локалне самоуправе, а њена активација се очекује крајем године.
-У току је усвајање генералног урбанистичког плана “Крагујевац 2030“, који ће представљати нови и стратешки најзначајнији плански документ за цело градско подручје. Како би наш град наставио убрзано да се развија, желимо да укључимо грађане и привреду у све фазе израде и измене планова регулације. Уз подршку НАЛЕЂа, свима који то буду желели, слаћемо информације о изменама на подручјима која их се тичу путем мејл адресе, смс или вибер порука заједно са wеб адресом на којој ће моћи ближе да се упознају са урбанистичким намерама. На овај начин грађани ће знати у ком тренутку могу да се укључе у процес припреме и усвајања појединих планских документа и пошаљу своје примедбе и сугестије на време – рекао је Дашић.
Циљ развијања платформе је да се спрече ситуације у којима грађани сазнају да се нешто гради тек из медија или када радови започну, када рок за подношење примедби већ истекне и буде касно за реакцију јавности, јер су инвеститори добили неопходне грађевинске дозволе и могу да траже одштету која ће им бити исплаћена из буџета.
Извршна директорка НАЛЕЂа Виолета Јовановић навела је да иако у околним земљама као што су Црна Гора, Македонија, Хрватска и Словенија постоје одређени механизми за укључивање јавности, нико досад није развио овакав начин комуникације са грађанима, што ће Србију позиционирати као пионира у електронском партиципативном планирању. Она је захвалила Географском факултету у Београду на стручној подршци у реализацији пројекта и навела да је ово први корак ка успостављању јединственог националног система еПростор.
- Процена је да је за усвајање и доношење урбанистичких планова потребно од 6 до 12 месеци, а у пракси то траје и пар година дуже. Један од разлога, јесте недовољна умреженост свих заинтересованих страна, због чега предлажемо формирање јединственог еПростора који би омогућио институцијама да истовремено раде на изради планова, електронски размењују информације, дају коментаре, издају услове и сагласности, уместо што сада чекају једна на другу да ураде свој део посла. На овај начин бисмо убрзали процес израде и повећали транспарентност усвајања планских докумената, јер би грађанима све информације биле лако доступне – изјавила је Јовановић.
Према њеним речима, на путу до еПростора, неопходно је унапредити доступност података и направити дигиталну базу свих планова са потпуно ажурним подацима. Важан сегмент је и развој боље комуникације са грађанима, како би стекли веће поверење у рад локалне администрације, а након спровођења пројекта у Крагујевцу биће дефинисане конкретне препоруке које ће односити не само на пилот фазу, већ и целу Србију.
Регистрацијом на платформи грађани имају могућност да добију информације путем смс/Вибер/емаил порука о измени или усвајању урбанистичко-планске документације на територији града Крагујевца, а да ће евентуалне примедбе у законском року моћи да поднесу и путем емаила на адресу и путем платформе у секцији ПРИМЕДБЕ.
Платформа је реализована у склопу пројекта "Глас грађана у урбанистичко-планском процесу" који подржава СИЛП експериментални фонд и да ће бити активна до истека пројекта, односно до децембра 2024.године, уз могућност да и након тога настави са радом.
Пројекат подржавају
